Psihoterapija

Uprkos globalnim trendovima starenja stanovništva, razvoj i upotreba psihoterapeutskih intervencija u lečenju starijih osoba znatno je nedovoljno zastupljena. Poznavanje veština i emocionalna spremnost ključni su za rad sa starijim ljudima. Mnogi stariji pacijenti koji traže pomoć u terapiji bore se sa problemima koji ugrožavaju psihičko blagostanje u bilo kojoj životnoj dobi: sa hroničnom bolešću, invaliditetom ili smrću voljenih. Ovi problemi nisu specifični za stariju dob, ali su vjerovatniji u starosti. Osim toga, starost nije pošteđena uobičajenih neprijatnosti koje se javljaju tokom života: svađe sa članovima porodice, razočaranja u ljubavi, neuspeh u postizanju sopstvenih ciljeva itd. Konačno, mnogi ljudi koji su se celog života borili sa depresijom, anksioznošću, zloupotreba psihoaktivnih supstanci ili sa psihozom, a kad ostare, moraju se nositi sa istim problemima.

Specifična priroda ovih problema važna je u primeni psihoterapije kod starijih osoba. Za određene probleme potrebno je posebno znanje terapeuta koji radi sa starijim osobama, na primer, znanje o tome kako bolest i lečenje utiču na njihova osećanja ili ponašanje u starosti i, obrnuto, kako osećanja ili ponašanje utiču na bolest i lečenje. Za starije osobe koje se suočavaju sa mnogim promenama i gubicima, uključujući povećanu zavisnost i strah od zavisnosti od drugih i fizičkih bolesti, proces psihoterapije može ponuditi siguran i poverljiv odnos u kojem se ova najteža osećanja mogu ponovo razmotriti. Jedan od završnih zadataka starosti je retrospekcija životnih dostignuća. Ljudi koji osećaju da su vodili srećan, produktivan život, razviće osećanje zadovoljstva i celovitosti. Ali oni ljudi koji na život gledaju kroz razočaranja i neostvarene ciljeve mogu razviti osećaj očaja i depresije, kao i gubitak samopoštovanja.

Samopoštovanje je često jedna od glavnih tema tokom psihoterapije sa starijima. Posao terapeuta je da pokuša da razume kako pacijent uspeva da održi samopoštovanje kroz biopsihosocijalne gubitke sa starenjem. Važno je shvatiti da stariji pacijenti često traže odobrenje i podršku od terapeuta što im pomaže da steknu pozitivniji pogled na sebe. Ne treba zanemariti ni neizbežnost predstojeće smrti. Psihoterapeutskim radom treba olakšati prirodne procese, a težinu ovih odnosa ne treba (niti je moguće) preuzeti.