Demencija – Kako prepoznati prve simptome?

Demencija predstavlja gubitak mentalnih sposobnosti u najmanje dve oblasti, kao što su sposobnost pamćenja, govora, opažanja, orijentacije u prostoru, logičkog zaključivanja.

Skoro 5 odsto svetske populacije se suočava sa njom. Nažalost, iz godine u godinu taj broj raste, te se procenjuje da će do 2050. godine broj obolelih preći 130 miliona. Situacija u našoj zemlji nije ništa povoljnija. Registrovana je kod 8 odsto stanovnika Srbije starijih od 65 godina.

Iako je demencija u porastu, bolest nije novijeg datuma. O njoj su pisali još stari Grci kao normalnim tokom starenja, dok je rimski državnik Ciceron smatrao da pogađa samo mentalno slabe ljude. Što znači da je mogu izbeći osobe koje su intelektualno aktivne u starosti.

Tokom istorije demencija je povezivana sa drugim bolestima. Tako je u 19. veku tumačena kao posledica cerebralne ateroskleroze, a početkom 20. veka šizofrenije. Tek je 60-ih godina otkrivena veza između neurodegenerativnih bolesti i kognitivnog slabljenja usled starenja koja je poslužila za dijagnostifikovanje senilnost, kako se još naziva.

Koji su uzroci demencije?

Prema vrsti uzroka demencija se deli u dve grupe.

Primarna je izazvana degenerativnim promenama nervnih ćelija u mozgu usled određenih bolesti kao što su Alchajmerova, Parkinsonova i Huntingtonova. Najteži oblik donosi Alchajmerova bolest koja je ujedno i najrasprostranjenija. Čini oko 50 odsto svih demencija.

Sekundarnu uzrokuju drugi zdravstveni problemi koji utiču na psihomotoričko usporavanje. Depresija, hormonalna neravnoteža, moždani udar, upala pluća, pojedine infekcije, AIDS samo su neki od faktora rizika. Takođe, loš način života se svrstava u izazivače. Naime, ishrana bazirana na namirnicama siromašnim vitaminima i prekomerno konzumiranje alkohola i psihoaktivnih supstanci dovodi do propadanja moždanog tkiva čime nastaju pogodni uslovi za razvoj demencije.

Kako se demencija prepoznaje?

Demencija se često otkriva u kasnijoj fazi, jer se zaboravnost objašanjava starenjem, umorom ili stresom.

Prvi znak demencije jesu problemi sa kratkoročnom memorijom. Obično je to zaboravljanje datuma, dana u nedelji, imena… Zatim prelazi na zaboravljanje obavljanja svakodnevnih kućnih aktivnosti, teže pronalaženje pravih reči. Prati ih nedostatak koncentracije i fokusa, pa nije redak slučaj da osoba više puta tokom razgovara ponovi rečenice koje je već izgovorila.

Demenciju karakteriše i promena raspoložanje – počev od apatije i depresivnosti, preko nepoverljivosti i sumnjičavosti, pa do razdražljivosti i agresivnosti. U kasnijoj fazi nastupa dezorijentisanost u prostoru, najpre u nepoznatoj, a potom i u poznatoj sredini, uključujući i sopstveni dom. Poslednja faza donosi ozbiljne tegobe. Pacijenti su vezani za postelju, gotovo da ne komuniciraju i nemaju kontrolu nad fiziološkim radnjama.

Prednosti personalne kućne nege dementnih osoba

Nega starih lica sa demencijom je pravi izazov za članove porodice. Ne samo da zahteva dobru organizaciju celodnevne rutine, već i znanje i iskustvo koje mnogi nemaju. Zbog toga je najbolje rešenje kućna personalna nega starih lica. Ona uključuje medicinsko osoblje i negovatelje koji znaju kako da reaguju u svakoj situaciji kako bi se izbegle neprijatnosti.

Plan aktivnosti zavisi od toga da li je u pitanju nega lako dementne, umereno ili teško dementne osobe. Na taj način se određuje individualni pristup kako bi se što je duže moguće zadržao određeni nivo samostalnosti.

Kućna nega ne obuhvata samo pomoć u ličnoj higijeni i pripremi obroka, već i niz aktivnosti koje blagotvorno deluju na usporavanje napredovanja bolesti. Tu spadaju memorijske društvene igre koje čuvaju mentalno zdravlje i kognitivne funkcije, lagane šetnje i, pre svega, druženje.

Centar za negu starih i bolesnih MinuteNurse Home health & care ima višedecenijsko iskustvo u radu. Naš brižni tim odlikuje strpljenje u pružanju pomoći dementnim osobama, podstičući ih da se na najbolji način prilagode svakoj promeni u životu.